Bug Online

U početku bijaše BIOS - "bazični izlazno/ulazni sustav". U ta biblijska vremena procesori su bili 16-bitni, a ROM je arhitekturom računala ograničen na jedan megabajt(!). Kako se revolucija zakotrljala, došli su 32-bitni, pa i 64-bitni procesori, a količina radne memorije povećavala se za redove veličine. Ali nešto je uvijek bilo isto - BIOS. I nakon svih tih godina, u prašumi bezbrojnih komada hardvera po računalima, timerima, interruptima i nepostojećoj modularnosti unatoč, i dalje je tu.

Istinabog, bilo je pokušaja da se BIOS eliminira. Jedan je od takvih IBM-ov zaboravljeni PS/2. Advanced RISC Computing bio je pokušaj ujedinjenja boot okružja MIPS i Alpha platformi početkom devedesetih. Pa su PowerPC i SPARC imali Open Firmware (OF) i Common Hardware Reference Platform (CHRP), koji - blago rečeno - nije baš bio sukladan s ACPI-jem. Dvije su hvalevrijedne (mada "malo" zakašnjele) inicijative OpenBIOS i Coreboot. Prvi je, kako mu ime sugerira, open source implementacija spomenutoga Open Firmwarea. Drugi je pak nekoć bio poznat kao LinuxBIOS, iznikao iz labosa u Los Alamosu, licenciran kroz GPL, a podržavaju ga AMD, MSI, Gigabyte i Tyan.

Uza sva ograničenja nametnuta prije više od dvadeset godina, nije bilo lako stvoriti novi standard uz toliko šarenila na tržištu. Vjerojatno ni danas ne bi da se Intel nije dohvatio izrade 64-bitnih procesora. Naravno, ta je priča s Itaniumom završila - znamo svi - veoma šaljivo, ali je izrodila nešto drugo: priliku da se raskine s x86 tradicijom i krene ispočetka. Stvaranje novoga standarda sučelja između OS-a i firmwarea/hardvera krenulo je tako već sredinom devedesetih i rodio se Extended Firmware Interface (EFI).

Isto, ali posve drugačije

EFI se drastično razlikuje od BIOS-a. Za početak, dopušta puno više funkcionalnosti prije pokretanja samoga OS-a, podržava miša i GUI, modularan je, aplikacije i driveri za njega mogu se pisati u C-u - i tako dalje, i tako dalje...

Prva je EFI specifikacija (1.02) ugledala svjetlo dana 2000. godine, ali je brzo povučena zbog pravnih zapreka. Dvije godine kasnije došao je EFI 1.10, i to za 32-bitnu x86 arhitekturu. A onda se dogodilo nešto čarobno - Intel, AMD, AMI, Apple, Dell, HP, IBM, Microsoft, Phoenix i ini dogovorili su se da će se držati jedinstvenoga EFI-ja kroz pripadajući Forum, nazvan - UEFI.

Kako su se 32- i 64-bitne arhitekture procesora razišle na više strana, (AMD64, EM64T ili IA32e, Intel 64 ili x86-64...), sve su one podržane tek standardom UEFI 2.0. U travnju 2008. i ARM se pridružio UEFI forumu, pa je za očekivati i njihovu podršku. Zadnja je inačica UEFI-ja 2.1, ali je kompatibilan unazad, tako da se softver i driveri pisani za prvi EFI bez problema vrte i na najnovijim pločama.