Jesmo li sami u svemiru?

ne

Mene je oduvjek smetalo što T-Rex  dijeli masu sličnosti sa bilo kojim forumašem ili predsjedničkim kandidatom.  Krvotok, pluća, bubrezi, crijeva, sere govna ko i mi...wtf.

Da skratim...moja predpostavka (mašta) ide ka tome, da je netko nekada, čisto btw uz put, napravio eksperiment na našem beznačajnom planetu...povirio ga u par navrata još dok je T-Rex kakao po brežuljcima, te je projekt odbačen i ugašen.  Pošlo se dalje,a gmazove se ostavilo da gmižu po planetu i evoluiraju tj. tu i tamo bi ih pogodila koja svemirska kamenčina, te dala priliku toplokrvnim mišićima da izađu iz šipražja na sunce.

Koga u stvari boli ona stvar za naš planet?

ja mislim da smo sami u svemiru, da nismo sami već bi to znali.

A možda su oni već ovdje i ne žele ništa drugo nego da snima naše ponašanje i kulturu te smatraju da nije vrjeme da se pokažu jer bi izazvali kaos i paniku, a to im nije namjera.

Nismo sami i nadam se da če za mog života dođi do službenog(javnog) susreta između izvanzemaljaca i čovječanstva.Nadam se da prvi susret neće proči kao ovaj na slici :D

Pa sad za nas ljude je ionak nebitno jel beskonačan ili nije, ali opet to naš mozak ne može progutat kak god pogledaš.Dakle nekaj ne štima, ili mi nemamo poima o ničemu, recimo da postoji kraj svemira ok, ali šta dolazi kad dođeš na kraj kaj onda?Kak se zove ono nakon kraja svemira, i šta je to zapravo o čemu se tu radi. Kak kod bilo beskonačno ili ima kraja, za naš mozak to je kod da mačku pokušavaš naučit kak se instalira Windows 7.

Dosad je kroz našu povjest se pokazalo da susret naprednijih i nazadnijih vrsta-civilizacija, neprolazi baš idealno, već napredniji podjarmljuje nazadnijeg.  Vjerojatno bi nas potrpali u kaveze, rezervate, i labose, ukoliko im se u prvom susretu ne pokažemo ravnopravnima i sposobnima za otpor i obranu-odmazdu...   Jbg,,tako je bar dosada bilo..ko jači taj kvači...

Po meni je zivot u svemiru rijetka ili nikakva pojava. Dosta dugo mi promatramo svemir, a po nekoj logici broja planeta koji su otkriveni te novijih istrazivanja (otporan je i relativno lagano nastaje) sve bi trebalo bujat zivotom, znaci postoje neki faktori na koje ne racunamo. Suncev sustav je jedini koji smo dobro promotrili i puno nasih pretpostvka od tud dolazi, a on je mozda dosta rijetka pojava u ovakvom ustroju. Ako cemo iskreno, svmir je relativno mlad, ako znamo da se recimo zemlja formirala oko 4 -5 miljarde godina, zivot nesto krace, od pocetka svemira ovo je tek treca, a vjerojatno druga generacija planeta ( jer summnjam da je zivot, mozda i formiranje planeta bilo moguce dok su kvazrovi ludovali uokolo), tako da ima vremena jos bar 100 miljardi godina do raspada sistema :). Nekako po osjecaju, ili ce svemir prstat od zivota ili ce bit jako rijedak, a sve je manje dokaza za ovo prvo.

Iz ovoga: Iako je tvrdnja ispravno napisana, ne mora nuzno biti posve tocna. 

100 godina (a i manje) baš i nije relativno dugo razdoblje, a i tko kaže da mi nismo najrazvijenija civilizacija u svemiru, pa se na nekom drugom planetu tek sad razvija prvi višestanični život ili se nekakvi njihov tip "primata" nije tek sad spustio sa drveća. 

Da.