Prvo, jedna greška:
Prastara napajanja imaju 20-pinski ATX konektor, dok imalo novija (ATX 2.x) imaju 24-pinski, koji je često takvog oblika da se može razdvojiti na standardni 20-pinski konektor i prošireni 4-pinski (tzv. P4 konektor), kako bi se mogao uštekati i u starije matične ploče.
P4 je 4 pinski +12V CPU konektor koji je uveden s predstavljanjem Pentiuma 4 i po njemu nosi kolokvijalni naziv. 4 dodatna pina na ATX power konektoru su fizički kompatibilna s P4 konektorom, ali ne i po pinoutu. Srećom, ionako je kabel kratak, pa se ne može zamijeniti.
Ovo za 6 pinsko napajanje grafičke je dobar savjet generalno, ali na računalu koje ima napajanje od 200 W suvišan jer same grafičke koje trebaju dodatno napajanje troše preko 75 W.
I još par napomena ako se radi o jako starom računalu:
- računala koja koriste (fizičku, virtualnu koriste i današnja) ISA sabirnicu traže napajanja s -5V naponom. Od verzije ATX12V 1.2 je taj napon opcionalan
- starija računala rađena po ATX12V 1.x standardu (ranije verzije Pentium 4 i Athlon XP) troše više struje na 3.3V i 5V, pa, ako se koristi ATX12V 2.x napajanje, isto mora biti predimenzioniranu jer je smanjen udio snage na tim naponima
- računala prije P4 u teoriji također mogu raditi na 2.x napajanjima, samo isto trebaju biti predimenzionirana (što nije problem jer su ta računala u pravilu bila niske snage), ali u praksi je češći problem izostanak -5V linije
