1. Izvor talasa osciluje prema jednacini y=0,1 sin t.Brzina talasa je 2 m/s.Napisi jednacinu oscilovanja tacke koja je udaljena 2 m od izvora.
2. Talas ima amplitudu oscilovanja 0,3 mm,talasnu duzinu 50 cm i frekvenciju 660 Hz.Odredi : a)brzinu talasa b)maksimalnu brzinu oscilovanja djelica sredine. unaprije hvalaa :)
Mislim da je to isto,oznaka nema veze.
Mislim da je to isto,oznaka nema veze.
i ja sam tak mislio, tenks kolega ;)
Daj me podsjetite kako racunati limese, u blokadi sam.
X tezi u beskonacno, f(x)= x^2 / 4
Daj me podsjetite kako racunati limese, u blokadi sam.
X tezi u beskonacno, f(x)= x^2 / 4
ovaj je logičan, pa vidiš da je funkcija rastuća u beskonačno
(brojnik raste puno brze od nazivnika)
Moze li netko provjeriti rjesenje ovog zadatka:
log5(2x+1)+log5(2x-1)=log53
ja sam dobio rjesenje 1
Evo, dobro si dobio 
Jel bi mogao netko pojasniti prva dva zadatka u detalje cini mi se da su to pojednostavljena rješenja http://www.mathoteka.hr/public/Pacar_Mathoteka_etfos_strucni_matematika2_31.1.2014.pdf
Jel bi mogao netko pojasniti prva dva zadatka u detalje cini mi se da su to pojednostavljena rješenja http://www.mathoteka.hr/public/Pacar_Mathoteka_etfos_strucni_matematika2_31.1.2014.pdf
a ne znam, koji korak te muči, moglo se u više koraka ali rješenja su sasvim pristojna po meni.
Poznate su mi visine paralelograma: 3 cm i 2√3, te ugao izmedju njih od 60 stepeni. Treba izracunati povrsinu.
Eto ako neko moze da mi objasni kako se rade ovakvi zadaci.
Zapnem na ovom koraku..zna ko?
Zapnem na ovom koraku..zna ko?
izluči minus iz nazivnika (i stavi van integrala) i onda imas t2 + 4t -1 i to napišeš kao (t+2)2 -5
i to rješim kao tablični integral dx/(x^2-a^2) ? al imam t^2 jos gore :D ako si na to mislio
i to rješim kao tablični integral dx/(x^2-a^2) ? al imam t^2 jos gore :D ako si na to mislio
nemreš ko tablični jer imaš t2 gore, supstituciju uvedi u=t+2, du=dt, t=u-2
i onda u brojniku imas (u-2)2
a nazivnik u2 -5
e sad raspiši brojnik i rastavi na 3 razlomka/integrala (u prvom bi ti brojnik trebao biti u2, u drugom -4u u trecem 4)
konstante baci ispred
prvi integral rastaviš na 2 tako da u brojnik prvoga pišeš u2 - 5 a drugoga samo 5 (primjeti da -5+5=0 i ostaje samo u2 kao što smo imali, tako da nismo napravili ništa krivo)
znači sad imaš na kraju 4 integrala
u prvome se sve skrati, drugi ti je tablični, četvrti isto tako a treci uvedes supstituciju npr. f=u2-5 i trebao bi dobiti df/f a to ti je ln[f] (naraavno uz konstante ispred odgovarajuce)
PS. valjda je dobro, ne razmisljam bas puno u ove sate i umoran sam, ne zaboravi izmnožiti sve na kraju s 4! i promijeniti granice! i još onaj prvi integral dodati sa slike :D
hvala ti care, rješio sam ga :))
evo pa ako ti se da provjeri :D
hvala ti care, rješio sam ga :))
evo pa ako ti se da provjeri :D
mislim da si u predzadnjem redu fulao s predznakom ispred onog tabličnog LN-a, -4*-2 bi trebalo biti +8
evo ja sam tvoj zadnji red(dok ispravis gresku:P) uvrstio u kalkulator i dobio sam isto ko wolfram otprilike -0.1046658558
samo pazi, ako te se trazi u zadatku nekakva povrsina, moras minus pretvoriti u plus, jer povrsina ne moze biti negativna, a ako ne pise nista trebalo bi biti dobro;)
e taj rezultat sam i ja dobio iz prve pa poslije ovaj 3.55 pa mi je bilo cudno al aj :D hahah
e taj rezultat sam i ja dobio iz prve pa poslije ovaj 3.55 pa mi je bilo cudno al aj :D hahah
dobro je ;)
Poznate su mi visine paralelograma: 3 cm i 2√3, te ugao izmedju njih od 60 stepeni. Treba izracunati povrsinu.
Eto ako neko moze da mi objasni kako se rade ovakvi zadaci.
Bio je jedan identičan (i odgovoreno na njega) – na ovom linku.
Pozz, kako se određuje multiplikativni inverzni broj?
Koliko je 9^(-1) mod 10, nisam se nikad susretao sa ovim pa ako mi možete objasniti hvala.
Kak da napisem kvadratnu jednadzbu kad imam pola parabole i tocke. Treba mi funkciia od toga.
od umora blokiram u osnovnim stvarima. :shame
http://isvijet.com.hr
Kak da napisem kvadratnu jednadzbu kad imam pola parabole i tocke. Treba mi funkciia od toga.
od umora blokiram u osnovnim stvarima. :shame
Ne znam kako tačno glasi zadatak, ali u principu dovoljne su ti koordinate triju tačaka koje pripadaju paraboli – njihove koordinate uvrstiš umesto x i y u opšti oblik kvadratne funkcije, ax2+bx+c, pa ćeš dobiti sistem od tri jednačine s tri nepoznate.
Helllooooouuuu :) imam par pitanja oko ovih dva zadataka:
1. Valjak s kuglom gori: zanima me zasto kod oplošja oduzimamo bazu? i kod volumena i oplošja kugle zasto je ovaj lik kratija i sa 2 ako je samo po meni s 3 triba i onda bi rezultat bio po formuli 1256 i 4186.66 nekuzim...jel to neka gresška ili se to moze raditi??? Muci me to jer nije kratio tima kod formula valjka sa dva npr... (NADAM SE DA KUZITE PITANJE)
2. Stožac s kuglom: zanima me zato je je tu zbrajao volumen sa volumenom i oplošje sa oplošjem a kod valjka nije zbrajao oplošje neg oduzeo (ako nije greska) pa me zanima zasto vamo zbroj i munis a ovdje jedno i drugo zbraja???
help...hitno mi je jer mi ce to na ispitu biti....unaprijed hvala na odgovoru..
Helllooooouuuu :) imam par pitanja oko ovih dva zadataka:
1. Valjak s kuglom gori: zanima me zasto kod oplošja oduzimamo bazu? i kod volumena i oplošja kugle zasto je ovaj lik kratija i sa 2 ako je samo po meni s 3 triba i onda bi rezultat bio po formuli 1256 i 4186.66 nekuzim...jel to neka gresška ili se to moze raditi??? Muci me to jer nije kratio tima kod formula valjka sa dva npr... (NADAM SE DA KUZITE PITANJE)
2. Stožac s kuglom: zanima me zato je je tu zbrajao volumen sa volumenom i oplošje sa oplošjem a kod valjka nije zbrajao oplošje neg oduzeo (ako nije greska) pa me zanima zasto vamo zbroj i munis a ovdje jedno i drugo zbraja???
help...hitno mi je jer mi ce to na ispitu biti....unaprijed hvala na odgovoru..
Zar nitko?
1. Valjak s kuglom gori: zanima me zasto kod oplošja oduzimamo bazu? i kod volumena i oplošja kugle zasto je ovaj lik kratija i sa 2 ako je samo po meni s 3 triba i onda bi rezultat bio po formuli 1256 i 4186.66 nekuzim...jel to neka gresška ili se to moze raditi??? Muci me to jer nije kratio tima kod formula valjka sa dva npr... (NADAM SE DA KUZITE PITANJE)
Zapravo, gore nemamo kuglu, već polukuglu, tj. polusferu. Zbog toga, kada smo našli zapreminu sfere, to podelimo sa 2 da bismo dobili zapreminu polusfere koja nam je potrebna.
A zašto bi delio sa 3? Sa 3 se deli samo kad se računa volumen piramide ili kupe, a u ovom zadatku nemamo ništa od toga, imamo valjak i polusferu.
Oplošje predstavlja zbir površina svih likova koji omeđuju neko telo, a ovde gornja baza valjka ne omeđuje ovo telo, pa je zbog toga ne treba računati, tj. treba je oduzeti od oplošja valjka. Ta gornja baza valjka samo predstavlja granicu između valjka i polusfere, ali je ona unutar tela, pa je zbog toga ne računamo u oplošje.
2. Stožac s kuglom: zanima me zato je je tu zbrajao volumen sa volumenom i oplošje sa oplošjem a kod valjka nije zbrajao oplošje neg oduzeo (ako nije greska) pa me zanima zasto vamo zbroj i munis a ovdje jedno i drugo zbraja???
Ovde isto tako – nemamo stožac s kuglom, već stožac s polukuglom, pa stoga volumen kugle delimo sa 2 da bismo dobili volumen polukugle i to dodajemo na volumen kupe (stošca) kako bismo dobili volumen celog tela.
Kod računanja oplošja, iz istog razloga kao u prethodnom zadatku s valjkom, oduzimamo površinu baze kupe, budući da se ona nalazi unutar tela (tj. predstavlja spoj kupe i polusfere), pa je ne treba računati u oplošje ovog tela. Zapravo, moglo bi se reći da su ovde sabrani omotač kupe (stošca) i polovina oplošja sfere.
Sabirana su oplošja i u prethodnom zadatku s valjkom. Isto kao i u ovom zadatku, nakon sabiranja je bila oduzeta površina jedne baze valjka, kao što je i ovde oduzeta površina baze kupe. Znači, u prethodnom zadatku smo imali oplošje valjka uvećano za polovinu oplošja sfere, pa umanjeno za površinu jedne baze valjka. U ovom zadatku imamo oplošje kupe uvećano za polovinu oplošja sfere, pa umanjeno za površinu baze kupe (ili, drugim rečima, površinu omotača kupe smo uvećali za polovinu oplošja sfere).
imho hvala ti puno na svemu :)
ma prepostavljala sam ja sve to sto si ti govorio ali ovaj je nakraju oplosje oduzima umjesto zbraja sto me zbunjivalo malo ali lik nije ok rijesio taj dio tako da, a osoba sam koja voli biti sigurna pa zato volim pitati. Jos jednom hvala puno :)
Pozz, kako se određuje multiplikativni inverzni broj?
Koliko je 9^(-1) mod 10, nisam se nikad susretao sa ovim pa ako mi možete objasniti hvala.
Multiplikativni modularni inverz x od a modulo m je broj za koji vrijedi:
ax = 1 (mod m)
Obicno se oznacava sa a-1 pa gornju tvrdnju pisemo:
aa-1= 1 (mod m)
On postoji samo i ako samo su m i a relativno prosti brojevi.
Po Eulerovome teoremu vrijedi:
aφ(m)= 1 (mod m)
gdje su a i m relativno prosti brojevi i φ(m) funkcija koja nam govori broj prirodnih brojeva manjih od m, koji su relativno prosti sa m. Ako je m prost onda vrijedi φ(m) = m-1. Brojevi manji od 9, a relativno prosti sa 9 su 1, 2, 4, 5, 7, 8 pa vrijedi: φ(9) = 6. Ili opcenito φ(ab) = ab- ab-1, pa φ(9) = φ(32) = 32 - 3 = 6, a φ(10) = 4. Koristeci definiciju modularnoga inverza dobije se
aa-1 = 1 = aφ(m) (mod m)
Buduci da su a i m relativno prosti onda slijedi:
a-1 = aφ(m)-1 (mod m)
Dakle vrijedi:
9-1 = 9φ(10)-1 = 94-1=93 = 729 = 9 (mod 10)
Dakle modularni inverz od 9 modulo 10 jest 9, sto se moze lako provjeriti:
9 * 9 = 81 = 1 (mod 10)
Mislim da postoji i efikasniji nacin racunanja modularnoga inverza (mislim pomocu Eulerovog algoritma), no ja ga se trenutno ne mogu sjetiti.
EDIT: Evo, ovdje imas bolji nacin:
http://en.wikipedia.org/wiki/Modular_multiplicative_inverse#Extended_Euclidean_algorithm
http://en.wikibooks.org/wiki/Algorithm_Implementation/Mathematics/Extended_Euclidean_algorithm
