U kojoj mjeri je tehnološki razvoj utjecao na orga

Ja sam jos prosirio tu razinu opustenosti. Ulijecem kad je neki problem, s godisnjeg, bolovanja (dok sam primljen u bolnicu), al zato imam i neka ocekivanja da i druga strana to prepozna. Ono, stav mi je "recite mi nesto...". Voditelj zna koliko ja napravim. Kad vidim da ima malo sanse za laganiji dan, a ja sam npr. na viksi, cijeli dan npr kosim. Ne radim nista, dostupan jesam, al posao cu napravit navecer kad sjednem u kuci konacno.
Bivsa sefica me tipa drugu godinu u firmi (sad sam 10) otjerala iz ureda kad sam dosao reci da cu uzet dan godisnjeg da odem u bolnicu na par sati pretraga. A tad smo jos imali one štancalice i slicne gluposti. Rekla je da nikad vise to ne pitam i da samo javim ostalima da me nece bit.

Radim u fast food lancu restorana. Uvjeti su bolji nego u državnoj firmi, ali radna ekipa katastrofa. 1/8 zaposlenih su teški narkomani.

 

Voditelji iliti ga shiftovi, polovica govna koja su se uspela na poziciju lizajući guzicu prvoj upraviteljici. U vrhunac uspjeha im je bilo to što je restoran niti 2 mjeseca, nakon otvorenja došao na zao glas.

 

Da bi 2022 u 8 mjesecu supervizor, posrao nju i cijelokupnu kuhinju na mrtvo. I onda je ona izjavila da nikada nije dobila tako lošu ocjenu u 5 godina što vodi restorane.

 

A inače prve dvije godine restorane se ne dira, kao i restorane na moru se generalno ne dira, jer je sezona prestresna i onda se toleriraju neke stvari. Sada zamislite što je sve bilo, kada je čovjek popizdio i napisao što je napisao, mada nije htjela reći što joj je napisao.

 

Ali, ona ima veze u upravi pa ju to nije niti dotaklo.

 

Naravno, to sam sve upraviteljici rekao na zadnjem PR-u. 

 

Ponudili su mi poziciju domara, ja sam rekao, da ne znam ništa, treba mi obuka. Dobit ćeš je... Dobio sam kurac. Više puta sam službeno tražio da se uvede obuka za domara, ništa od toga nije bilo.

 

Tražio sam da firma plaća psihologe, da ljudi mogu ići na razgovor zbog privatnih, poslovnih i jednih i drugih razloga, pa je i to odbijeno. Jer međuljudski odnosi u cijeloj firmi su katastrofa.

 

U jednome restoranu zaposlili su lika za kojega je bila javna tajna da je pedofil. I on je još na kraju bio dobio za stalno. Izgorio sam kada sam saznao za to. Plus gdje je još kolegama sa posla, slao poruke i seksualno ih uznemiravao.

 

Dobio je otkaz, ali tek nakon par godina i to zato što je policija počela dolaziti u restoran.

 

Ženska koja je shiftica lažirala je bolovanja (lizala je guzicu i drukala prvoj upraviteljici), da je to strašno. Posao u toj firmi je bio prvi posao gdje je dobila za stalno i samo zato jer je radila što je radila. 

 

Hajde odkako je nova preuzela poziciju i njezin asistent, stvar je bolja, ali jebote život. Imaš ekipu koja nije u stanju kutiju obrezati kako treba. 

 

Pa onda kada se netko od toga šljama isprsi da je šef, samo steram da svaka budala može biti šef u toj fast food kompaniji.

 

Ovoj jednoj sam rekao da je iole sposobna ne bi lizala guzice na svakome poslu gdje je radila.

 

I onda mi dođe PR opet pa dobijem 2. Od razloga što drkam taj šljam do toga što se ne smijem. Reko drkam ih jer me dovedu svojim postupcima do toga, prave me budalom. 

 

Reko čemu da se smijem? Pola vas kada vidim, najrađe bih utopio u vašoj vlastitoj krvi. Ekipa ti dođe ubijena na posao. Glava na jednoj strani, vilica na drugoj.

 

I da nije bilo jednoga shifta, dobio bih još nižu ocjenu iz izgleda, jer nisam imao odg. majicu, a ženska koja je zadužena za to, je drkala kurac. 

 

I da nemam jezičinu kakvu imam, bi kurac tamo preživio. Ovako svi znaju da će dobiti svoje, pa me generalno izbjegavaju.

 

 

Radim na tome da mi sljedeći posao bude programerski...