IT geek + "život" = nemoguće?

Boji se...Samo je pitanje što je razlog tome strahu.

I sam je rekao da ima strogog starog (ako se dobro sjećam),može biti da je on za to kriv..

Kad tad doće trenutak kad taj dragocjeni prijatelj bude morao spasit svoju guzicu pa ce te i on napustit .

Svi gledaju na sebe.

Zivot je jako tuzan, svaki dan. Mislim da nema osobe na forumu koja je tu vise od mene, ustvari, ako ne ucim ili nisam u skoli s vama sam.

Ni najmanje mi nije zao sto nemam prijatelja, imam jednog, sasvim dovoljno. S ljudima koje sretnem u gradu, a misle da smo prijatelji odradim posao druzenja i opet dodjem vama.

Nekad mi bude zao sto nemam curu, samo da mi familija i kolege iz razreda prestanu govoriti da sam peder (imam cudnu familiju), ali pretrpim i to. U skoli se salim, jer je uz mnogo znanja lako napraviti salu, pa svi misle da se volim i druziti. Pozdravljam ljude uvijek, pa govore roditeljima da sam divno dijete... Sve je to samo ono sto mislim da moram raditi ukoliko sam s nekim. I sto je uvrijezeno u moj uzorak ponasanja.

Nisam monstrum pa da se ne zaljubim, ali pretrpim. Nisam monstrum pa da, kada u autu prolazim pokraj 10 prijatelja,  ne pomislim kako bi bilo izaci s njima. To je valjda ugradjeno u nase umove toliko jako da se ne moze izbrisati, ali se da pretrpiti.

Znate, kad skacete s visoke skakaonice u bazen, zaklopite oci i napravite korak, sve ostalo napravi se samo... Tako je lako uciniti sve.

Ali, kada zaklopite oci i pretrpite par trenutaka, postanete dovoljno daleko da je prekasno.

Tako je lako ne uciniti sve.

I onda dodjem vama, uvijek.

Upravo tako, virtualni zivot i real life se itekako mogu izbalansirati. Volim visiti na kompu po nekoliko sati dnevno, malo foruma, gaminga, modeliranja itd.  al isto tako sam društvena osoba,  imam   curu, s vremena na vrijeme se omakne malo alkohola i tako.

Uglavnom, volim gledati u ekran i izlaziti, obaveza također ima tak da mi je život potpun

bas sam se sad sjetio ovoga ...

Pretvoriti cu svoje prezime u neku rusku inacicu, npr. Mentalistov i napisati knjigu Rodjenje i kazna.

Ajde da i ja napišem svoje...

Ovisan sam o računalu, bio bih na njemu od 0 do 24 da mogu, skoro sve što znam, vezano je uz računalo. Kada sam bio u školi (dom), poslije nastave sam odmah išao na laptop. Kada sam doma, podoručkujem, odem na komp, ručam, odem na komp, odradim ono šta moram vani, večeram, i onda opet komp. I nikad mi nije dosta. Prije je to vrijeme bilo utrošeno samo na igru. Igrao sam od jutra do mraka. Sada već 2 godine unazad ne sječam se da sam neku igru prešao od početka do kraja. Niti da sam se igrao dulje od 2 sata. Pad u kvaliteti igara? Sumnjam.

Ono što sada volim raditi jest učiti, jako se trudim zaraditi lovu na razno raznim stranicama (ne one fore sa klikanjem nego ozbiljan rad). Učim stalno, svaki dan saznajem nešto novo. U zadnje vrijeme to je područje web dizajna, uskoro i web programiranja.

Prijatelji? Hmm, mislim da mogu reći da nikada nisam imao pravog prijatelja. Je li to zbog mene ili zbog društva u kojem se nalazim, ne znam. Ali rekao bih da nije do mene. U društvu sam dosta popularan. Pa iako pokušavam izbječi svaki društveno-socijalni kontakt koji nije nužan (ne volim se niti sa rodbinom sastajat), opet se prilagodim u svakom društvu. Svi me poznaju kao 'Onoga koji stalno visi na računalu' ali to im očito ne smeta jer vidim da se u mojem društvu osječaju ugodno.

Ne volim zabave, partije itd. Nikada u životu nisam pio niti pušio (probao i ogavno mi je), niti me to privlači.

U školi prolazim sa odličnim, i pa iako sam neodgovoran prema okolini u kojoj živim, pa čak i u svojoj kući, znam da ako ne budem odličan ništa od lagodnog života. To mi je dovoljno za motivaciju.

Planiram nastaviti sa ovakvim životom, ove godine odlazim na fakultet, biti ću u stanu ili domu, to još ne znam, no znam da ću opet visiti na računalu. Ali se isto tako nadam da ću na fakultetu pronači prijatelja, a možda i curu :). Da, bez cura se ne može, koliko god to neki drugi mislili (a mislio sam i ja), ipak dođe razdoblje kada shvatiš da ti je partner potreban.

Ne znam kako će se moj život razvijati dalje, očekujem dobar nastavak. Ja ću se potruditi, pa kud puklo da puklo.

Tesko je ali izvedivo. Na kraju je stvar samo organizacije, cak i vise nego prioriteta.

Uvijek mi je gust bio cackat po kompu, iako sam privrzeniji prirodnim znanostima. Tako da nemam bas onoliko vremena koliko bi htio za to, ali ipak se stigne. Uci se redovito pa faks ne pati, malo je tlaka sta je bolja polovica u Zg a ja u Ri pa se cesto i putuje ali sta sad. Treniram koliko stignem, to mi najcesce pati radi rasporeda ali sta je tu je. Van se ide po zelji/volji/mogucnostima, vecina frendova je ili zaposlena ili isto na faksu do grla u poslu i diplomskima pa iovako ne izlazimo cesto.

Suma sumarum - onaj tko zeli i kojem je to gust ce uspjeti sve iskombinirati, onaj tko ne zeli pretpostavljam da mu je iovako veci gust biti doma tako da je i njemu dobro.

Samo mi je ovo zadnja godina da stignem odigrat jos ovako relativno redovito nesto - kad pocnu dezurstva i specijalizacija jao si ga mojem zivotu i rasporedu 

Zivot je jako tuzan, svaki dan. Mislim da nema osobe na forumu koja je tu vise od mene, ustvari, ako ne ucim ili nisam u skoli s vama sam.

Ni najmanje mi nije zao sto nemam prijatelja, imam jednog, sasvim dovoljno. S ljudima koje sretnem u gradu, a misle da smo prijatelji odradim posao druzenja i opet dodjem vama.

Nekad mi bude zao sto nemam curu, samo da mi familija i kolege iz razreda prestanu govoriti da sam peder (imam cudnu familiju), ali pretrpim i to. U skoli se salim, jer je uz mnogo znanja lako napraviti salu, pa svi misle da se volim i druziti. Pozdravljam ljude uvijek, pa govore roditeljima da sam divno dijete... Sve je to samo ono sto mislim da moram raditi ukoliko sam s nekim. I sto je uvrijezeno u moj uzorak ponasanja.

Nisam monstrum pa da se ne zaljubim, ali pretrpim. Nisam monstrum pa da, kada u autu prolazim pokraj 10 prijatelja,  ne pomislim kako bi bilo izaci s njima. To je valjda ugradjeno u nase umove toliko jako da se ne moze izbrisati, ali se da pretrpiti.

Znate, kad skacete s visoke skakaonice u bazen, zaklopite oci i napravite korak, sve ostalo napravi se samo... Tako je lako uciniti sve.

Ali, kada zaklopite oci i pretrpite par trenutaka, postanete dovoljno daleko da je prekasno.

Tako je lako ne uciniti sve.

I onda dodjem vama, uvijek.

Pretvoriti cu svoje prezime u neku rusku inacicu, npr. Mentalistov i napisati knjigu Rodjenje i kazna.

  Tu si kratko, ja sam 2 godine...

E,mentalist, postao si covjek...Ali molim te odgovori mi,zasto se bojis drustva?

Jer kolko vidim, nisi "odbacen" zbog izgleda, nego svojom voljom..

Neki misle da ga obozavam, ali mislim da je lik House-a nizi od mene. Nisam ga mnogo ni gledao, ustvari, taman dovoljno da zapamtim sve.