Malo o žicama za lemljenje, tinoli, cin

1mm Sn60Pb40 za sve, proizvođač.....koji ima u lokalnoj trgovini el. komp, svejedno.....

Ja generalno koristim ova 2:

Alpha FL3207CU1000

https://www.tme.eu/hr/details/fl3207cu1000/materijali-za-lemljenje-zice/goslar/

BROQUETAS BROF60-05/05H

https://www.tme.eu/hr/details/brof60-05_05h/materijali-za-lemljenje-zice/broquetas-sl/

Naravno da koristim amtech. Ali ne s ebaya nego originalni od ovlaštenog distributera. Nevjerojatno dobra stvar. Zato preferirani žice s manje fluxa za SMD jer sve mažem s 559. Imam verziju 559-as-tf. Htio sam pokušati s V2, mislim da su jako slični. V2 nisam mogao pronaći kod svog distributera. Ali znam odakle ga mogu naručiti, malo veća poštarina na ali ajde kad mi se ovaj potroši ili pokvari.. Što se tiće 0.5mm nekad mi se čini predebelim kad radim pod mikroskopom. Posebno za 0201 i 0402. I htio bih izbjeći one brčiće što se znaju stvoriti. Kad se povuče lemilica pa ostane kao mala kukice na tinolu. Pa mi za njih redovito zapinje vata kad čistim IPAom. Ako me razumjete. Njih obično otklonom s vrućim zrakom.

Ali da postoje drastične razlike između proizvođača fluksova u žicama i njihovom kvalitetama postoje i jako se osjete.

Za smd je najbolji lem u tubi i vruci zrak, imam najjeftiniju puhalicu s aliexpressa(30ak dolara je bila pred god dana) i odraduje posao bolje nego kad lemim klasicnom lemilicom.

Samo ju je malo teze nastelati na stabilnu temperaturu.

To jednostavno nije istina. te su puhalice totalna katastrofa. Nemaju stabilnu temperaturu, nemaju dovoljnu snagu, nemaju stabilan protok zraka, redovito se kvare, opasne su. Jedino su dobre u radu s bužirima i za jednoslojne pločice.

Za  6-9 slojne ploće su jednosmjerna karta za e-otpad.

Ne želim da se ovo pretvori u raspravu o tehnikama lemljenja.

Molim Vas nemojte mi skrećati sa teme. Zanimaju me vaša iskustava s žicama za lemljenje posebno debljine od 0.7mm na manje. koji sastav i koja debljina u usporedbi s nečim drugim što ste koristili.

Volio bih saznati što se najbolje može kupiti u EU.

Da li koristite mikrolemilicu kao Hakko FM2032 ili Wellet TWMP, ili standardnu lemilicu s finim vrhovima?

Imam originalnu Hakko FX951 s FM2028 ručkom i pristojnu kolekciju finih vrhova. Da li se isplati investirati u mikrolemilicu za bolju kontrolu količine tinola ili bih trebao malo poraditi na tehnici lemljenja.

Budući da sam stekao dojam da po Vama vrsta tinola i debljina nisu bitni.

Uzmite u obzir da ovo radim više kao napredni amater. Iz hobija popravljam matične ploče i izmjenjujem konektore, prijateljima, poznanicima, rodbini. Tako da mi sva oprema i opcije nisu dostupne za isprobavanje.

Nisu li to malo predebeli vrhovi. Ok jasno mi je za QFP, jasno mi je za SOIC, jasno mi je da su dobri za čišćenje padova od BGA čipova. Imam skoro isti vrh. Al kako lemiš gusta polja otpornika, kondezatora.. gdje je razmak 1-2mm, a baš tu bude oksidacija, i QFN (QF bez nožica). Naprimjer ja preferiram kukaste vrhove. Ovakve. Imam finu preciznost kad mi zatreba, imam veliki termalni kapacitet na zglobu i veću površinu. Po potrebi mogu lemiti više nožica od jednom. A najdraža osobina mi je kada lemilicu držim tako da ruku naslonim na stol da smanjim trešnju ruke i zbog kukice na vrhu mogu izdignuti lemilicu bez da dotaknem susjednu komponentu. Sa ravnim vrhom susjedna komponenta bi mi odmah bila do vrha lemilice.

Pretpostavljam da za te stvari koristiš vrući zrak.

Ili naprimjer imao sam situaciju s mikro USBom na jednom tabletu kojem su bili strgani padovi. Radio sam juper žičice s USB treminala na prvu viu ili testnu točku da obnovim veze. Nema šanse da bih to uspio napraviti s takvim vrhom. Jer kad bih lemio jednu žičicu druga susjedna bi mi se sigurno odlemila.

A to da sam amater koji popravlja ploče, malo je čudna situacija. Mislim imam svoj posao ne namjeravam ga mjenjati, za sada se ne namjeravam profesionalno baviti time. Al kad su najbliži shvatili da im mogu pomoći, tako da ne bacaju u smeće svoje uređaje. Svako malo mi se netko javi. Jer danas svaka obitelj ima od 4-6 uređaja što laptopa, PCa, playstationa, mobitela, tableta, a u hrvatskoj možda 3 servisam koji mogu popraviti ploču, koji se smatra najskupljim popravkom. A ne mora biti tako. Kad uspijem njihovoj sreći nema kraja, a ja se malo zabavim i nešto svaki put naučim, a nekad nešto i zaradim.