PROBLEM

S obzirom na to da za jednu udrugu trebam nabaviti nekakvu kameru koja će snimati okrugle stolove, radionice i slično, imam pitanje – imaju li fotoaparati još uvijek neko vremensko ograničenje u snimanju videa? Ono, maksimalno 20 minuta, da se senzor ne skuri, ili je to rastegnuto na malo više, recimo, nekoliko sati?

ODGOVOR

Većina fotoaparata ima ograničenje na 30 minuta (zapravo koju sekundu kraće od 30 minuta), a primarni razlog za to je taj što se uređaj koji u komadu može snimati 30 minuta smatra videokamerom. Detalje oko toga teško je pronaći – ono što sam uspio naći na belgijskoj stranici je da se na videokamere (kamkordere) ili fotoaparate koji snimaju dulje od 30 minuta) s dodatnim ulazom plaća namet od 3,5%, koji se ne plaća na fotoaparate.

Oni koji snimaju kraće, kod njih je snimanje ograničeno zbog pregrijavanja aparata (senzora i/ili procesora slike). A i oni koji snimaju 30 minuta, pogotovo, recimo, ako se radi o malim mirrorlessima, tih 30 minuta, iako je formalno vezano uz porez, zapravo im dobro dođe i zbog mogućnosti pregrijavanja.

Dakle, ako želite da uređaj kontinuirano snima, najbolje je kupiti videokameru (ako zadovoljava standard kvalitete) jer je za njih standardno da mogu snimati “beskonačno”, ili ćete morati kupiti neki skuplji aparat koji nema ograničeno snimanje, kao što je to slučaj s nekim top i specijaliziranim modelima Panasonicovih fotoaparata ili, recimo, sa Sonyjevim A7R IV.

Alternativno, možete provjeriti postoji li kakav hack ili alternativni firmware za aparat na koji ciljate, koji uklanja ograničenje od 30 minuta, no takve stvari radite na vlastitu odgovornost.

Drugi faktori

Ako se odmaknemo malo dalje od maksimalnog vremenskog snimanja videa u komadu, optimalan bi bio uređaj većeg senzora i većeg maksimalnog otvora blende, jer rijetko kad u takvim uvjetima ima dovoljno svjetla za dobru kvalitetu slike.

Nadalje, uređaj bi trebao imati širokokutni objektiv. Koliko konkretno bi to trebao biti širok kut, ovisi o prostoru, koliko se možete udaljiti od onih koje ćete snimati te koliko ih mora stati u kadar. Tu je situacija s videokamerama problematičnija jer obično imaju dosta manje senzore od fotoaparata s Micro Four Thirds ili većim senzorima, maksimalni otvor blende obično im nije veći od f/2, što u kombinaciji s malim senzorom nije idealno.

Ujedno, čest je slučaj da je najširi kut koji mogu snimiti ekvivalentan oko 30 mm, što nije baš široko kad se snima u unutrašnjosti. Iako se objektiv najčešće ne može zamijeniti, situacija se tu nekad može riješiti adapterskim širokokutnim lećama.

Aparati koje smo spominjali već u startu imaju veće senzore, formata Micro Four Thirds ili veće, i mogu se upariti s objektivima male žarišne duljine, odnosno širokog vidnog kuta, te velikog otvora blende.

Detaljnije se ne može u razradu, a da se ne zna koliko doista mora biti širokokutni objektiv, koliko svjetla ima u prostorima u kojima bi se obavljalo snimanje te koliki je budžet kojim se raspolaže.