Iskru života na Zemlji zapalio je udar groma, točnije milijarda gromova
Dugo se smatralo da fosfor potreban za stvaranje prvih DNK, RNK i staničnih membrana potječe od šrajbersita u meteoritima. No pokazalo se da ga ima i unutar staklastih minerala nastalih udarom gromova koji pogađaju tlo bogato glinom
Udari groma možda su dali dovoljno bioraspoloživog fosfora da podrži prvi život na Zemlji, tvrdi se studiji objavljenoj u Nature Communications.
Podrijetlo fosfora na Zemlji
Bez fosfora nema života. Ovaj kemijski element, napominje Benjamin Hess, geolog sa Sveučilišta Yale, koristi se u biomolekulama poput DNK, RNK i masti koje čine stanične membrane. Ova sveprisutna potreba za fosforom navela je stručnjake na pretpostavku da je baš obilje fosfora moralo biti važno za pojavu najranijih organizama na Zemlji. Pitanje je samo odakle se stvorio.
Do sada se činilo da potreban fosfor na Zemlju stigao meteoritima s velikom količinom šrajbersita, minerala koji fosfor stvara kad se smoči. Laboratorijski eksperimenti pokazali su kako fosfor iz ovog izvora može stvoriti neke od osnovnih organskih molekula na koje se oslanja život.
Ali sada su Hess i kolege predložili drugačiji izvor šrajbersita, neophodnog za nastanak života. Prema njihovom istraživanju, mineral možda nije došao s meteoritom, već iz udara groma.
Cijeli je projekt i započeo udarom groma koji je udario u kuću na imanju nedaleko Wheaton Collegea u Illinoisu. Nakon udara ostala je nakupina fulgurita koji su vlasnici farme darovali koledžu. I tako je započeto istraživanje mineraloidnih struktura koje nastaju kad udar groma tlo pretvori u fulgurit.
Uz pomoć istraživača Sveučilišta u Leedsu, Hess je fulgurit skenirao elektronskim mikroskopom. Pod velikim povećanjem uočene su čudne sfere; pokazalo se da je riječ o šrajbersitu.
Koristeći niz spektroskopskih tehnika, pronašli su šrajbersit unutar staklastih minerala nastalih udarom groma na određenim tlima bogatim glinom.
Pet milijardi udara godišnje
Procjenjujući količinu šrajbersita koja bi mogla nastati pri svakom udaru, izračunali su da su udari groma mogli stvoriti između 110 i 11.000 kilograma fosfora godišnje; dovoljno da potencijalno potakne prve oblike života prije otprilike 3,5 milijarde godina.
Hess i kolege pretpostavljaju da je u ranoj fazi nastanka planeta Zemlju udaralo do pet milijardi gromova godišnje. Neki od ovih udara proizveli bi fulgurit koji bi se zatim razgradio i oslobađao fosfor, pružajući ogromnu količinu elementa potrebnih za rani život.
Ovo otkriće ne znači da drevni meteoriti nisu bili važni. Šrajbersit iz meteorita obično sadrži metalni nikal uz čiju pomoć fosfor počinje stvarati organske molekule.
